Šta je neformalno obrazovanje i odakle potiče i kakav je odnos te vrste obrazovanja prema onom koje se stiče u tradicionalnim formalnim sistemima, pokušala je da Vam priblizi Marija Marjanović u članku "Potraga za neformalnim obrazovanjem"...

Kakva je društvena vrednost neformalnog obrazovanja, na koji način ono podstiče razvoj društvene uključenosti i ravnopravnosti i u kakvoj je vezi sa konceptom učenja tokom čitavog života, predstavila Vam je Jelena Ranković u članku "Neformalno obrazovanje od ličnog do društvenog razvoja"...

Nekoliko dilema "iz cipela neformalnog edukatora", u vezi sa (ne)postojanjem univerzalnih metodoloških principa neformalnog obrazovanja, ukazujući na potrebu za doživotnim usavršavanjem edukatora iz ove oblasti, podelio je sa Vama Darko Marković u članku "Neformalno obrazovanje danas"...

Rezultate potrage za (formalnim) statusom neformalnog obrazovanja u Evropi, kroz mnogobrojne dokumente različitih evropskih tela (Saveta Evrope, Evropske komisije), predstavila je Sanja Marković u članku "Neformalno obrazovanje- pogled sa evropske planine"...

Činjenice u vezi sa neformalnim obrazovanjem u Srbiji, kao i veliki broj pitanja za razmišljanje postavila je Jelena Jovanović u članku "Neformalno obrazovanje u Srbiji"...

Tabela 1.- Formalno i neformalno obrazovanje



U literaturi se cesto pominje i informalno obrazovanje (engl. informal education; u daljem tekstu IFO), koje treba razlikovati od neformalnog, mada se u nekim recnicima engleskog jezika koriste i kao sinonimi. IFO je ono sto bismo u svakodnevnom govoru nazvali Ťskola zivotať. Ono je neplanirano, spontano, nastaje kroz interakciju sa prijateljima, roditeljima, medijima, bez posebnog plana i strukture. Kroz ovaj vid obrazovanja dete usvaja prve reci, sin uci da je pecanje zanimljiv hobi, a cerka brigu oko deteta...

Medjutim, i IFO ima svoje lose strane. Desava se da mladi ljudi od svog okruzenja usvoje stavove i negativne vrednosti poput onih da sve ima cenu, ali ne i vrednost, da je bolje biti nezavisan, nego licno odgovoran i sl. Takodje, desava se da nam kroz FO sve vise predaju, a sve manje nas nauce. To je prostor koji zauzima NFO, kao komplementarno. Nema jasne granice imedju ova tri oblika obrazovanja, a i takvom redukcijom pojmova bismo umanjili njihovu znacajnost. Neosporna cinjenica je da su u svakom procesu ucenja, u ma kako maloj meri, prisutno i formalno i neformalno i informalno obrazovanje.

Nadam se da sam ovim tekstom uspela da odgovorim na pitanja sa pocetka, ali i da Vas navedem da razmisljate o ulozi NFO u procesu ucenja i licnog usavrsavanja, koji moze da traje citavog zivota (naravno, pod uslovom da to zelite).

REFERENCE:
1. Mida-Briot, B. (2003): Non-formal Education as a Tool for the Inclusion of All, T-Kit on Social Inclusion, str. 37-40
2. Smith, M. K. (First published July 1996., Last update July 2003.): Non-formal Education, http://www.infed.org/biblio/b-nonfor.htm
3. Colley, Helen, Hodkinson, P. & Janice Malcolm (2002): Non-formal learning: mapping the conceptual terrain. A Consultation Report, Leeds: University of Leeds Lifelong Learning Institute. Also available in the informal education archives: http://www.infed.org/archives/e-texts/colley_informal_learning.htm.

Autor:
Marjanović Marija
Marija_M@EUnet.yu

Poslednjih godina, potencira se stav koji pojam obrazovanja izjednacava sa ucenjem u najsirem smislu odn. sa ucenjem bilo gde, bilo kada i bilo kako. Pod obrazovanjem se sada podrazumeva mnogo vise od klasicnog sticanja odredenih znanja i vestina u akademskom kontekstu. Sve je vise onih koji prihvataju podelu obrazovanja na formalno, neformalno i informalno. Upravo zahvaljujuci ovakvom stavu, sve cesce se i neformalnom obrazovanju poklanja adekvatna paznja, koja, izmedu ostalog, podrazumeva i razmatranje veze i medusobnih uticaja ovog aspekta obrazovanja i razlicitih drustvenih fenomena.

Neformalno obrazovanje i društvena ravnopravnost

U engleskom jeziku je, u ovoj sferi, u upotrebi termin Ťsocial inclusionť, koji ne moze direktno da se prevede na nas jezik, a da, pri tom, ne izgubi bar deo svog izvornog znacenja. On, zapravo, podrazumeva Ťsocijalno ukljucivanjeť tj. davanje jednakih mogucnosti svima (bez obzira na socijalno poreklo, uzrast, pol, socio-ekonomski status i sl.) da udu na veliko "trziste drustvenih desavanja".

Jedan od aspekata je rad sa osobama koje dolaze iz ruralnih, nerazvijenih sredina, u zelji da se adaptiraju na nacin zivota u gradovima. Bez obzira na sva nastojanja, izgleda da se raskorak, koji postoji izmedu seoske i gradske sredine, ne smanjuje, nego, naprotiv, raste. U tom smislu, u razvijenijim zemljama se radi na osmisljavanju i sprovodenju sirokog programa reformi, od kojih samo deo potpada u sferu neformalnog obrazovanja. Kod najmladih, ovde se prvenstveno podrazumeva priprema dece predskolskog uzrasta za ulazak u formalno-obrazovni sistem. Kod nesto starije dece, tu je i dopunski i dodatni rad van nastave, kako bi se anulirali efekti prevelikog broja ucenika u odeljenjima, nedostatka nastavnih pomagala, niskog nivoa obrazovno-pedagoskog rada i sl., sto je sve cesto prisutno u nerazvijenim sredinama i nedvosmisleno vodi ka neadekvatnom skolskom postignucu. Treci nivo na kome neformalno obrazovanje moze da deluje je pruzanje nekog vida nadgradnje ili produbljivanja znanja stecenih kroz formalno skolovanje, a sto je namenjeno mladima i odraslima koji su vec izasli iz akademskog sistema obrazovanja.

Bitno je, medutim, naglasiti da za neke pojedince i drustvene grupe neformalno obrazovanje predstavlja jedini vid obrazovanja koje su u zivotu stekli. Kao takvo, ono je za njih od nesumnjivog znacaja, slobodno mozemo reci - cak i veceg nego za one osobe kojima je to samo dodatna edukacija.

Jos jedna veoma vazna funkcija neformalnog obrazovanja moze se imenovati sirokim pojmom "davanje druge sanse", a odnosi se na sve one osobe koje su napustile formalno-obrazovni sistem pre nego su okoncale svoje skolovanje i dobile odgovarajucu diplomu i zvanje. Obicno se ovde misli na tzv. "problematicne" osobe (npr. mladi delikventi, maloletne majke, pripadnici siromasnijih drustvenih slojeva i sl.) koje je drustvo, po nekom nepisanom pravilu, "otpisalo" i poslalo na margine. Za takve ljude, razliciti neformalni vidovi obrazovanja mogu predstavljati istinsku drugu priliku da se na aktivan i konstruktivan nacin ukljuce u drustvo. Neformalno obrazovanje osnazuje ove jedinke, postavljajuci ih u centar obrazovnih aktivnosti; oni osecaju da neko brine o njima i njihovim interesovanjima, sto veoma pozitivno utice na njihovu motivaciju i osecaj samopouzdanja. Kao rezultat dolazi do razvoja njihovih kapaciteta, znanja i vestina, kao i potrebe da se steceno primeni u praksi.

Ovo su samo neki od primera pozitivnog uticaja neformalnog obrazovanja na razvoj socijalne jednakosti i kohezivnosti. Ne treba, medutim, zaboraviti ni mnostvo inicijativa i ideja koje tretiraju druge ciljne grupe, kojima je ovaj vid rada takode neophodan. Ovo je, pre svega, polje delovanja socijalne politike, ciji rad posebno treba da se pozabavi ovakvim, diskriminisanim i marginalizovanim grupama. Mnogo je ovakvih kategorija, a neke od najprisutnijih u drustvu su: osobe sa bolestima zavisnosti, osobe sa neizlecivim nezaraznim i zaraznim bolestima, mentalno nedovoljno razvijene, ali i natprosecno inteligentne osobe, invalidi, rekonvalescenti, osobe drugacije seksualne orijentacije, izbegla i raseljena lica, imigranti, osobe koje pripadaju odredenoj etnickoj ili verskoj zajednici itd. Sve ove grupacije povezuje slican problem: drustvo ih ne prihvata i ne daje im adekvatnu sansu da se ukljuce u aktuelne tokove. Za ove ljude, alternativni vidovi obrazovanja predstavljaju mozda i jedino moguce resenje u datim okolnostima. Sa druge strane, neformalno obrazovanje moze podrzati trend "popularisanja" drustvene ukljucenosti i ravnoporavnosti i kroz programe namenjene pripadnicima vecinskih grupa, a u cilju prevazilazenja predsruada prema manjinama i, uopste, svima onima koji su drugaciji. (Primeri za ovakvu vrstu programa su razliciti edukativni programi usmereni na prevenciju rasizma, ksenofobije, etnicke netrpeljivosti i dr.).

Pomoć pri zapošljavanju

Nezaposlenost svakako mozemo posmatrati kao poseban oblik neukljucenosti pojedinca u drustveni zivot. U ovoj sferi, neformalno obrazovanje ima visestruko znacajnu ulogu. Na prvom mestu, uvek su tu oni kod kojih je tradicionalni obrazovni sistem Ťomanuoť – osobe koje su rano napustile skolovanje i demotivisani i frustrirani losi ucenici, za koje je, kao sto je vec bilo reci, dodatna neformalna edukacija mozda i jedina sansa da se vrate "u igru". Nadalje, tu su i razlicite diskriminisane grupe (o cemu je detaljnije bilo reci u prethodnoj tematskoj celini), cijih je problema svako od nas u manjoj ili vecoj meri svestan. Vrlo je dobro poznata i cesto navodena cinjenica da je ovim osobama veoma tesko da pronadu bilo kakvo zaposlenje. Kao da nije dovoljno sto su na neki nacin drugaciji, drustvo im, u najvecem broju slucajeva, ne pruza cak ni sansu da pokazu ono sto znaju i umeju. Neformalno-obrazovna mreza i u ovom slucaju, kao sto je receno, nastoji da ispravi ucinjenu nepravdu i, u skladu sa svojim nadleznostima, pomogne "drugacijim" pojedincima da pronadu svoje mesto u drustvu.

Ali, tu su i svrseni strucnjaci razlicitih profila, koji, medutim, uprkos diplomi koju poseduju, ne mogu da nadu adekvatno zaposlenje. Za njih, neformalno obrazovanje predstavlja nacin da dodatno porade na svojim kvalifikacijama, ali i da bolje upoznaju sebe, svoje potrebe, snage i slabosti i time sebi, na donekle indirektan nacin, povecaju sanse da dodu do posla. Ovde, pre svega, mislimo na razlicite seminare na kojima se proraduju komunikacijske vestine, vestine izgradnje tima i uspesnog rada u timu, pisanje radne biografije, predstavljanje sebe u sto boljem svetlu na razgovoru za posao i sl.

Iako, generalno gledano, mozemo kao ispravnu prihvatiti postavku da je ucenje glavni put koji vodi ka zaposlenju, moramo misliti i na sve one osobe kojima, iz bilo kog razloga (a o cemu je ranije bilo reci), u nekom zivotnom trenutku, vise odgovara privremeno "udaljavanje" od formalno-obrazovnog sistema i "eksperimentisanje" sa alternativnim nacinima dolazenja do znanja. Neformalno obrazovanje svakako doprinosi boljem sagledavanju i iskoriscavanju sirokog spektra mogucnosti za sticanje odredenih znanja i vestina mimo formalno-obrzovnih institucija.

Koncept učenja kroz ceo život ("life long learning")

Prema nekim prognozama, ocekuje se da ce do 2010. godine obrazovanje postati najobuhvatnija delatnost u drustvu. Vec sada se da naslutiti trend porasta opsteg obrazovnog nivoa, kao i prohteva u tom smislu, te pojacano koriscenje svih sredstava koja coveku mogu biti od koristi za tu svrhu (u ovom trenutku, to je, pre svega, ekspanzija Interneta). Predvida se da ce se takav trend narednih godina ne samo nastaviti, vec i intenzivirati. Ucenje i usavrsavanje svake vrste ce postati daleko vise od onoga sto se do sada pod tim terminom podrazumevalo. Jedna od novina odnosice se i na cinjenicu da ce to postati proces koji se nastavlja i traje, tokom celog zivota, istina - u razlicitom obimu i razlicite vrste u zavisnosti od zivotne dobi.
Jedan od autora koji se bavio ovom tematikom je izneo eksplicitnu postavku da je Ťobrazovanje – zivotť i da je Ťceo zivot ucenje, pa, tako, ucenju nema krajať. Koncept dozivotnog ucenja je prvi put uoblicen od strane Bazila Jikslija jos 1929. godine. Sa razvojem svesti o potrebi obrazovanja odraslih, dosla je i ideja da bi ucenje trebalo da traje citav zivot. Osnovna zamisao je da treba da postoji obrazovni sistem, koji ce u svakom trenutku, svakom pojedincu, bez obzira na zivotnu dob ili profesionalni status, pruzati mogucnost da ovlada novim, raznovrsnim i korisnim znanjima; pri tom, formalno, neformalno i informalno obrazovanje se tretiraju kao komplementarni elementi iste celine.
Iz ovoga proisticu tri kljucne postavke, na kojima pociva ovaj koncept:

1. dozivotno obrazovanje se smatra nadgradnjom svih raspolozivih obrazovnih sistema, ukljucujuci i formalno-obrazovne institucije za osnovno, srednje i visoko obrazovanje

2. dozivotno obrazovanje, medutim, ide i iza granica i dostignuca formalnog obrazovanja, okupljajuci sve relevantne ustanove, pojedince i grupe oko procesa ucenja

3. smatra se da svaka osoba moze da se pronade i prepozna pravu vrednost ukljucujuci se u jednu takvu aktivnost, kakva je dozivotno obrazovanje

Ono sto je bitno je da osnove sistema dozivotnog obrazovanja poseduje svaka, ma i najsiromasnija zemlja; te osnove cine razlicite komponente formalnog i neformalnog obrazovanja. Potrebno je samo medusobno povezati sve te elemente, kao potencijalne delove jednog "obrazovnog sistema za sve" i uciniti ih dostupnim sirokoj populaciji korisnika svih generacija.

Jasna je, i sve sire prihvacena postavka da obrazovanje ne moze vise da se sagledava kao proces omeden tradicionalnim vremenskim i prostornim granicama. Nasuprot (ili pored?) pojma formalnog, sve su cesce u upotrebi i pojmovi neformalnog i informalnog obrazovanja. Ranije su ovi pojmovi bili suprotstavljeni i pozicionirani potpuno nezavisno jedni od drugih. Zadovoljstvo nam je da primetimo da se sve cesce razlike medu njima mire i koriste konstruktivno. Ostaje nam da se nadamo da ce integracija ova tri elementa biti sprovedena do kraja, kada ce prednosti sva tri modela biti iskombinovane i usmerene na dobrobit pojedinca u drustvu. Tek tada bi se stvorio prostor u kome bi neformalno obrazovanje moglo da se Ťrazmahneť, dajuci nekima mogucnost da se, po zelji, obrazuju kroz ceo svoj zivot, a svima, svakako, podjednake sanse da se ukljuce u raznovrsne i uzbudljive zivotne tokove, uzimajuci iz njih i dajuci od sebe maksimum!



REFERENCE:
1. Du Bois Reymond, Manuela (2002): A Study on the Links Between Formal and Non-formal Education, CDEJ, Strasbourg, str. 16-21
2. Coombs, P. H., Prosser, R. C. & A. Manzoor (1973): New Paths to Learning, International Council for Educational Development, str. 9-37
3. Chisholm, Lynne (2000): Towards a Revisualisation of Non-formal Learning for a Changing Europe, Council of Europe, Strasbourg, str. 14-15
4. Mida-Briot, B. (2003): Non-formal Education as a Tool for the Inclusion of All, T-Kit on Social Inclusion, str. 37-40
5. Proces izrade Akcionog plana politike za mlade u Vojvodini (2002), Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu u partnerstvu sa Omladinskim Savetom Vojvodine, str. 20-23
6. Life Long Learning, www.infed.org 7. Dragojlovic, P. (2003): Buducnost obrazovanja u Evropi do 2010. godine, http://top.pefri.hr/dk/cybernetica2000/europa2010.htm



Autor:
Jelena Ranković
ranjum@ptt.yu

...ili kako je biti u cipelama NFO edukatora

Bivajuci u ulozi osobe koja kreira razlicite neformalno-obrazovne aktivnosti, cesto sam sebi postavljao pitanja sledece sadrzine: Da li je dovoljno reci da je neformalno obrazovanje svako ono obrazovanje koje se desava van formalnog sistema, a pri tom se ne ubraja u informalno obrazovanje? Ili postoji i kriterijum vise - specificna metodologija (metodika) neformalnog obrazovanja? A sta je sa vrednostima koje neformalno obrazovanje promovise i kakva je veza izmedu tih vrednosti i metodologije?
Konacno, kako se postaje edukatorom u oblasti neformalnog obrazovanja?

Odgovore do kojih sam do sada uspeo da dodjem, podelicu sa Vama u ovom clanku.


(Ne)postojanje neformalno-obrazovne metodologije

Imajuci u vidu da neformalno obrazovanje kao pojava postoji vec vise od 40 godina, ocekivalo bi se da danas postoji razvijen set metodoloskih (metodickih) principa i definisanih obrazovnih pristupa koji se praktikuju u neformalno-obrazovnim (u daljem tekstu NFO) aktivnostima.
Da li je tako?

Odgovor na ovo pitanje je - i da i ne. Ne, jer upravo je cena neformalnosti - manjak sistema i konsenzusa oko necega sto bismo mogli nazvati "univerzalnom metodologijom neformalnog obrazovanja".

Sa druge strane, iako nema univerzalne NFO metodologije, kao uostalom ni jedinstvene definicije, zanimljivo je da se NFO aktivnosti na razlicitim geografskim sirinama i duzinama sveta cesto odvijaju na veoma slican nacin.
Kako je moguce da, recimo, na Filipinima, u Brazilu, Spaniji ili Srbiji postoje organizacije koje kreiraju i izvode NFO koristeci slicnu metodologiju (naravno, obojenu razlicitim bojama, specificnim za datu kulturu)?

Tako, veoma cesto u NFO programima sirom sveta pronalazimo

§ koriscenje participativnih metoda, koje ucesnicima omogucavaju da u punoj meri budu aktivni u procesu ucenja

§ obrazovni proces je zasnovan na iskustvenom ucenju, koje omogucava ucesnicima da prozive iskustvo u vezi sa temom koje zatim biva transformisano u saznanje

§ grupa se kortsti kao izvor ucenja - grupa sa svim svojim interakcijama i prethodnim iskustvom, je takodje nosilac obrazovnog potencijala

§ ukazivanje na znacaj pracenja grupne dinamike, a samim tim i usmerenost na proces, a ne samo na rezultate ucenja

§ holisticki pristup (kognicija, emocije, ponasanje) procesu ucenja i osobi koja uci, tezeci da se neguje ucenje citavim bicem ("whole-person learning")

§ sistemski pristup (JA-MI-TEMA-KONTEKST) obrazovnoj situaciji u kojoj se prate potrebe pojedinca, relacije u grupi ucesnika, odnos prema sadrzaju ucenja i uticaj konteksta u kome se obrazovne aktivnosti odvijaju

§ ...

Objasnjenje za ovu pojavu mozemo potraziti u prirodi samog NFO, koja se ogleda u izrazenoj fleksibilnosti i otvorenosti za novo.
Bivajuci fleksibilno, samim tim i znatno adaptabilnije od formalnog sistema obrazovanja, NFO je sa lakocom pratilo razvoj na poljima psihologije, pedagogije, andragogije i drugih disciplina i usvajalo nove metode rada i obrazovne principe. Novi nacini rada cesto su prvo bili testirani u neformalnom obrazovnom kontekstu, da bi, postepeno, kao dobra praksa, bili usvojeni i od strane formalno-obrazovnog sistema.



Istovetnost sredstava i ciljeva

Zanimljiva je i pojava da NFO aktivnosti cesto sasvim otvoreno promovisu razlicite drustvene vrednosti. Cest je slucaj da se promovise vrednost aktivne participacije u drustvu ili, recimo, vrednosti drustvene ravnopravnosti i solidarnosti ili pak saradnja, medusobno razumevanje i tolerancija.

Ono sto primecujemo analizom neformalno-obrazovnih programa je da NFO ne samo da promovise odredene drustvene vrednosti, vec te iste vrednosti primenjuje u sopstvenoj praksi, metodologiji i nacinu rada. Tako, na primer, ako je zelja da se promovise aktivna participacija - aktivnost gradana koji umeju da izaberu i preuzmu odgovornost za sopstveni zivot i drustvo, na isti nacin, ali "u malom", u NFO aktivnostima se koriste participativne metode, koje omogucavaju korisnicima da budu aktivni ucesnici u obrazovnom procesu i preuzmu odgovornost za ishode svog ucenja. Slicno je sa vrednostima kao sto su drustvena ukljucenost i ravnopravnost, koje predstavljaju osnovne principe rada u grupi u obrazovnim aktivnostima NFO.

Kada su ove drustvene vrednosti i njihova promocija u pitanju neformalno obrazovanje predstavlja sredstvo koje je iste vrste (iste prirode) kao i cilj kome se tezi. Mozda upravo u toj cinjenici i lezi snaga neformalnog obrazovanja.



Potreba za edukatorima koji dozivotno uče

Slican fenomen konzistentnosti postoji i u procesu razvoja edukatora u NFO. Mozemo slobodno reci da je u NFO profesionalni razvoj edukatora (trenera) neodvojiv od licnog razvoja. Diplome i sertifikati jesu vazni, ali je licno iskustvo nezamenljivi ucitelj kompetencija NFO edukatora. Pravilo je da nema dobrog NFO edukatora koji prethodno i sam nije imao visegodisnje iskustvo kao ucesnik (korisnik) razlicitih neformalno-obrazovnih programa.

Edukator u NFO je, tako, jedan Ťnedovrsen proizvodť, koji se tokom citavog zivota usavrsava i razvija; on je primer "ucenika koji uci tokom citavog zivota" ("lifelong learner").
Od samog edukatora zavisi koliko ce koraka preci na putu sopstvenog profesionalnog razvoja, a, samim tim, i na koju ce duzinu puta moci da povede ucesnike sopstvenih obrazovnih aktivnosti. Sada, kada znate sve ovo, na Vama je da odlucite da li cete ovim putem krenuti ili ne.

Autor:
Darko Marković
darkovic@eunet.yu

Zašto se Evropa interesuje za neformalno obrazovanje?

Interesovanje evropskih institucija za temu obrazovanja (kao sto su Evropska komisija, Savet Evrope - posebno Direktorat za omladinu i sport, kao i Direktorat za kulturu i obrazovanje pri Savetu Evrope) neposredno je proisteklo iz odredenih socioloskih i ekonomskih polazista, kao i odredenih vrednosti moderne Evrope.

Sta to zapravo znaci?
Prelistavajuci mnoge znacajne dokumente, izvestaje sa skupova, setove preporuka bitnih odseka pri Savetu Evrope, cesto cete naici na sledece frekventne reci :

* moderna ekonomija zasnovana na znanju (knowledge-based economy),
* moderno drustvo multikulturalnog sastava (multicultural society),
* promocija ravnopravnosti i teznja ka socijalnom ukljucivanju svih delova drustva (social equality and social inclusion) i, na kraju,
* koncept obrazovanja koji se sastoji u ucenju kroz ceo zivot (lifelong learning process).

Najkrace receno, Evropa se suocava sa krupnim izazovima modernog doba, koji se sastoje u promeni ekonomskog koncepta, ali i promeni sastava drustva, koje je sada multietnicko u mnogim zemljama Evrope. Kao nuzna posledica ovih promena, dolazi do promene koncepta obrazovanja, koji postaje moderni obrazovni koncept "ucenja za ceo zivot". Evropa izrazava uverenje da formalno obrazovanje vise nije u stanju da odgovori na ove izazove koristeci iskljucivo sopstvene snage i vrednosti, vec mu je potrebno "ojacanje u vidu neformalne obrazovne prakse" (Izvestaj Komiteta za kulturu i obrazovanje pri Savetu Evrope, 1999. godine).

Moderni koncept obrazovanja je koncept koji posmatra obrazovanje kao “lifelong process” tj. kao proces ucenja koji se odvija tokom sitavog zivota, za razliku od tradicionalnog koncepta, u kome se obrazovanje stice najvecim delom tokom perioda formalnog skolovanja. Modernom drustvu su potrebne nove vestine, dodatna znanja, uz istovremen proces promovisanja vrednosti kao sto su – socijalna ravnopravnost, dostupnost obrazovanja za sve i aktivna participacija u demokratskom zivotu . Ovom cinjenicom omogucen je prostor za pojavu neformalnog i informalnog obrazovanja.


U čemu se vidi značaj neformalnog obrazovanja, posebno u odnosu na formalno obrazovanje?

"Formalno i neformalno obrazovanje su komplementarni. Oni koegzistiraju. Elementi jednog se mogu naci u onom drugom" ( Izvod iz izvestaja Radne grupe zaduzene za Neformalno obrazovanje, pri Savetu Evrope, 2001. godine)

Komplementarnost - je kljucna rec, koja oznacava dominirajuci evropski stav po pitanju odnosa neformalnog obrazovanja (u daljem tekstu NFO) i formalnog obrazovanja (u daljem tekstu FO), a ukazuje na to koliki znacaj se danas daje neformalnom obrazovanju.

Ono se danas u Evropi smatra za neophodan deo modernog koncepta obrazovanja, kao bitna i nezamenljiva dopuna formalnom obrazovanju.

Direktorat za Omladinu i Sport pri Savetu Evrope znacaj NFO istice kroz nekoliko aspekata:
• U modernom konceptu obrazovanja (ucenju tokom celog zivota), NFO je znacajna dopuna formalnom obrazovanju.
• Sledeci vrednost jednakih mogucnosti, NFO ima vaznu ulogu u pruzanju dopunskog znanja za ugrozene manjine koje nisu u mogucnosti da pohadaju formalno skolovanje. NFO se ovde posmatra kao neka vrsta “druge sanse za sticanje obrazovanja” ( second chance school)
• NFO modifikuje i dopunjava znanja koja se sticu kroz sistem formalnog skolovanja uzimajuci u obzir kako multikulturalni sastav drustva, specificnosti zemalja u tranziciji, zahteve trzista, tako i potrebu za sticanjem prakticnih zivotnih vestina za snalazenje u sirem socijalnom kontekstu.


Težnja za priznavanjem značaja neformalnog obrazovanja i jedna dilema

Uvidajuci znacaj neformalnog obrazovanja, u Evropi raste interesovanje za pitanje priznavanja NFO. Preciznije receno, raste teznja za izvesnim stepenom formalizovanja i akreditacije ovog komplementarnog puta za sticanje obrazovanja. Osnovni motiv ove teznje za priznavanjem NFO stoji u potrebi da se osigura i unapredi kvalitet znanja koje se stice ovim putem, zatim u mogucnosti poredenja razlicitih tipova NFO (u razlicitim zemljama, ali i u razlicitim oblastima primene ovog vida obrazovanja).

U tom pravcu, osnovno nastojanje Radne grupe za neformalno obrazovanje pri Savetu Evrope je formiranje jasnih standarda i kriterijuma za kvalitet NFO i to na evropskom nivou – preciziranje liste znanja, vestina, kompetencija trenera (edukatora) u okviru NFO, kao i kriterijuma za ocenu kvaliteta samog obrazovanog procesa tj. znanja koja se sticu ovim putem.

Bela knjiga (White Paper On Youth, 2002.godine), kljucni dokument Evropske komisije koji razmatra vaznost NFO za omladinu Evrope i kreiranje omladinske politike, pored isticanja znacaja NFO, izrazava i jednu vrlo vaznu dilemu: kako spojiti potrebu za izvesnim stepenom formalizacije znanja koja se nude i sticu kroz NFO sa neformalnim karakterom samog NFO, koji se sastoji u njegovoj participativnosti , dobrovoljnosti, pa i izvesnoj spontanosti?

Ova dilema je vrlo cesta tema debata koje se vode u znacajnim evropskim institucijama. Ukoliko neformalnom obrazovanju odredimo jasne, obuhvatne kriterijume kvaliteta i time ga akreditujemo, priznamo kao vazan deo modernog obrazovanja , postoji opasnost da ono, na taj nacin, postane toliko slicno formalnom, da bi time izgubilo svoje specificnosti i, paradoksalno, upravo - svoju vrednost!

Na kraju ovog segmenta teksta, treba napomenuti i to da postoje predlozi da se ova dilema resi na taj nacin sto ce se izvesni elementi NFO inkorporirati u sam sistem FO, i time dopuniti i ojacati FO . To je ono sto imamo prilike da vidimo i u nasoj zemlji, u vidu reforme formalnog skolovanja, koja, izmedu ostalog, podrazumeva koriscenje dobrih iskustava i prakse koji su potekli iz NFO sektora, kao sto su: uvodenje novih pristupa u prenosenju znanja, stvaranje ucenickih participatornih tela, isticanje ideje samoregulacionog ucenja. Posebno vidljiv i znacajan primer primene ove ideje o inkorporaciji elemenata NFO u formalno skolovanje kod nas je akreditacija niza edukativnih seminara za strucno usavrsavanje nastavnika od strane Ministarstva prosvete i sporta. Ovi seminari su nastali upravo na plodnom tlu neformalnog sektora.



Preporuke za razvoj NFO zemljama članicama, ali i onima koje su na putu da to postanu

Listajuci dalje znacajne evropske dokumente u vezi sa NFO, uocljiv je pokusaj da se znacaj neformalnog vida obrazovanja pretoci u izvesne konkretnije i konstruktivnije formulacije – setove preporuka vladama zemalja clanica Evropske Unije.

U dokumentima Evropskih ministara za omladinu, Evropskog upravnog komiteta za omladinu i Evropske komisije naglasava se vaznost priznavanja statusa NFO u zemljama clanicama Evropske Unije. Negde se stavlja veci naglasak na promovisanje vrednosti (promovisanje jednakih mogucnosti za sve, civilnog drustva i ljudskih prava), a negde na vaznost odredivanja kvaliteta NFO na evropskom nivou.

Kada je u pitanju omladina, Evropska komisija u svojim programima namenjenim ovoj ciljnoj grupi (YOUTH Program) postavlja za cilj da se kroz NFO obrati paznja na potrebe mladih ljudi, kao i onih koji sa njima rade – da im se pruze neophodne informacije, raznovrsni treninzi, znanja i vestine neformalnog obrazovanja, kao i mogucnosti da se mladi sirom Evrope povezu i osnaze. Poznate su tri tzv. akcije u tom pravcu – Youth Exchanges, European Voluntary Service i Youth Initiatives.

Komitet ministara Saveta Evrope je dao i neke konkretnije preporuke zemljama clanicama (samim tim ovo se odnosi i na SCG) u vezi sa promovisanjem i akreditovanjem NFO. Slede neke od tih preporuka, delimicno pojasnjene i parafrazirane:

1. Buduci da je NFO danas fundamentalni deo procesa promocije dozivotnog ucenja (lifelong learning process), preporucuje se da se razviju efikasni standardi priznavanja NFO kao esencijalnog dela opsteg obrazovanja – pre svega se misli na kriterijume kvaliteta samog obrazovnog procesa u okviru NFO.

2. Naglasava se vaznost podsticanja napredovanja NFO pruzajuci informacije i primere o dobroj praksi, obrazovnim metodama i postignucima, kao i formiranja liste vestina, iskustava i znanja (kao ishoda ucenja) usvojenog kroz NFO

3. Preporucuje se promovisanje jednakih mogucnosti za sve mlade ljude, sa posebnim osvrtom na socijalno ugrozene grupe, putem kreiranja jednakih uslova za obrazovanje kroz NFO, sa ciljem da ovi mladi ljudi u potpunosti razviju svoje potencijale i da se tako smanji socijalna nejednakost i socijalna diskriminacija.

4. Preporucuje se podsticanje mladih ljudi da daju svoj doprinos u promovisanju vrednosti kao sto su aktivno gradanstvo, ljudska prava, tolerancija, socijalna pravda, medugeneracijski dijalog, mir i interkulturalno razumevanje.

5. Kroz NFO aktivnosti treba podsticati mlade na aktivniju participaciju u drustvenom zivotu, posebno u zemljama koje su u tranziciji .

6. Promovisanje dijaloga izmedu ucesnika, aktera NFO i FO i ohrabrenje boljeg razumevanja razlicitih pristupa u edukaciji, u razlicitim evropskim zemljama.

7. Omogucavanje svih resursa (kako ljudskih, tako i finansijskih) koji su potrebni da se NFO ucini znacajnim elementom nacionalne omladinske politike.



Zaključak

NFO u ocima Evrope jeste nezamenljiv i komplementaran deo celokupnog modernog obrazovanog procesa u evropskim zemljama. U politickom smislu, mislim da znacaj ove cinjenice za nasu zemlju ne treba posebno naglasavati .

Na kraju cu ipak podvuci vaznost u onom ljudskom smislu, a to je da je NFO prepoznato kao kvalitetan i snazan odgovor na raznovrsne potrebe savremenog coveka. U tome se krije svezina i energija ove nove snage modernog drustva.


REFERENCE:
1. Council of Europe – Committee of Ministers – Recommendation of the Committee of Ministers to member states on promotion and recognition of Non-Formal education/learning of young people, on 30 April 2003.
2. European Steering Committee for Youth (CDEJ), 30th meeting, Strasbourg, 18 and 20 February 2003
3. Report of working group on Non-Formal Education: The present debate on recognition and quality standards at european level, 2001.
4. Report of Committee on Culture and Education: Non – Formal Education, 15 December 1999.
5. European Commission, Directorate – General for Education and Culture: Common European principles for validation of Non-Formal and Informal Learning, 8 May 2003.
6. Council of Europe, Directorate of Youth and Sport : Study on the links between formal and non-formal education, Strasbourg, March 2003.
7. Katalog programa strucnog usavrsavanja zaposlenih u obrazovanju za skolsku 2002/2003. godinu, Beograd, 2002, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije



Autor:
Marković Sanja
manja@eunet.yu

Kako Vam ovo zvuci:

".... obrazovanje odraslih je kljuc za XXI vek.....
Ono je snazan koncept za negovanje ekoloski prihvatljivog razvoja,
za unapredenje demokratije i pravde, jednakosti polova, naucnog,
drustvenog i ekonomskog razvoja, i za izgradnju sveta
u kome su nasilni sukobi zamenjeni dijalogom i kulturom pravednog mira....."

(Hamburska deklaracija o ucenju odraslih i Podsetnik za buducnost)

Zvuči kao nešto što je previše daleko od nas da bismo danas mislili o tome, ali ...

...da li ste nekada razmisljali na temu:

§ da se 60% stanovnistva nase zemlje nalazi na osnovnom obrazovnom minimumu i ispod njega *

§ da je od ukupnog broja zaposlenih skoro 40% nekvalifikovano i polukvalifikovano *

§ da je u poslednjih nekoliko godina Savezni zavod za statistiku gotovo prestao da registruje obrazovanje odraslih kao statisticku i drustvenu pojavu*

§ da je formalni sistem obrazovanja "de facto zatvoren za starije" *

§ da obrazovanje nije monopol mladih

§ da su sistemi visokog obrazovanja diskriminativni u odnosu na zaposlene, zbog upisne politike i programske rigidnosti *

§ da kod nas nema vertikalnog napredovanja nakon zavrsetka srednjoskolskog obrazovanja, bez ulaska u neki visi formalni sistem obrazovanja

§ da je horizontalno "produbljivanje, sirenje" znanja i vestina uglavnom stvar pojedinca

§ da postojeca nomenklatura zanimanja, vec dugo zastarela i nefunkcionalna, ne poznaje neka zanimanja ni profesije koje se u danasnje vreme traze

§ da imate pravo na dozivotno obrazovanje, licni i profesionalni razvoj


...da li ste znali:

§ da ne postoje drzavne institucije u kojima se romska deca pripremaju za skolu, to rade samo nevladine organizacije cija su oni ciljna grupa

§ da li ste znali da je veliki broj programa strucnog usavrsavanja nastavnika Ministarstva prosvete i sporta, razvilo i vode ih kompetentni treneri (edukatori) iz sektora neformalnog obrazovanja

§ da su o komunikacijskim vestinama, timskom radu i aktivizmu u zajednici 2002. godine na Kampovima Ministarstva prosvete i sporta, srednjoskolci slusali uglavnom od trenera koji se bave neformalnim obrazovanjem

§ da, ako zelite da budete jos bolji roditelj i "strucno se usavrsavate" u toj oblasti, mozete proci programe neformalnog obrazovanja iz te oblasti, a da ne budete stigmatizovani "da sa vama sigurno nesto nije u redu"

§ da, ako imate dete sa posebnim potrebama, mozete potraziti pomoc i savet u nevladinim organizacijama koje nude programe neformalnog obrazovanja i za Vas i za Vase dete

§ da, ako zelite da volontirate, a ne znate kako se to radi, postoje programi neformalnog obrazovanja za psihosocijlani rad

§ da, ako zelite da se zaposlite, a nikada nigde niste naucili kako se pise CV ili kako sebe da predstavite na poslovnom intervjuu, postoje programi neformalnog obrazovanja koji Vam nude i tu vrstu iskustva

§ da postoji nesto sto se zove rodna ravnopravnost tj. ravnopravnost polova, a da vise o tome mozete saznati kroz programe neformalnog obrazovanja

§ da su medu prvim programima koji su vodili ťozivljavanjuŤ multietnickih zajednica posle rata, bili programi neformalnog mirovnog obrazovanja

§ da, ako Vase dete ide u izvidace, postoji velika verovatnoca da ce njihove vode svoje grupe voditi prema novom programu Saveza izvidaca, koji su razvili treneri iz neformalnog obrazovanja

§ da u srednjim skolama u Srbiji mladi o demokratiji uglavnom saznaju kroz programe neformalnog obrazovanja

§ da je Minisatrstvo prosvete i sporta republike Srbije u svom zvanicnom dokumentu "Kvalitetno obrazovanje za sve", kao jednu od glavnih snaga reforme skolstva, navelo nevladine organizacije koje se bave neformalnim obrazovanjem

§ da se u nezvanicnim dokumentima, "radnim verzijama" predloga omladinske politike u zemlji u svakom segmnetu zivota mladih spominje razvoj neformalnog obrazovanja kao jedan od osnovnih pravaca, ako ne resenja, onda sigurno prevencije problema koji postoje u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, slobodnom vremenu, zaposljavanju, socijalnoj politici, (ne)informisanosti...

§ da se, u zvanicnom dokumentu Ministarstva prosvete i sporta "Strateski pravci razvoja obrazovanja odraslih", 2001.g, pod obrazovanjem odraslih podrazumevaju svi formalni i neformalni oblici obrazovanja namenjeni starijima od 18 godina (sto u praksi uopste ne izgleda tako, jer niti u "skole druge sanse" idu samo stariji od 18 godina, niti se nude programi neformalnog obrazovanja)*

§ da, kako koji dokument uzmete da prelistavate, a koji ima veze sa obrazovanjem, naicicete na pojam neformalnog obrazovanja kao jedan od kljucnih......

§ da su programi neformalnog obrazovanja direktno i indirektno pomogli proces demokratskih promena u Srbiji (npr. obuka za posmatrace izbora, za realizaciju medijskih kampanja i sl.)

...zašto je važno?

Dokumenti kazu da je obrazovanje jednog drustva partnerska delatnost, koja se realizuje kroz formalno, neformalno i informalno obrazovanje.

Neformalno obrazovanje vodi razvoju licnih, socijlanih i profesionalnih kompetnecija, ili jos tacnije, kako kaze Tim za obrazovanje odraslih i dozivotno obrazovanje Ministratva prosvete i sporta Republike Srbije, "podrazumeva sticanje znanja i vestina koje su izvan programa formalnog sistema obrazovanja ......i realizuje se na podrucjima licnog i socijalnog razvoja, unapredenja gradanskih sloboda, meduljudskih i meduetnickih odnosa, aktivne socijalne participacije, zastite i podrske marginalizovanim, hendikepiranim i ugrozenim grupama, zastite zivotne sredine, zastite i unapredenja zdravlja, brige za roditeljstvo i porodicu, razvoja licnog identiteta, usavrsavanja za rad....."

Koliko su Vam vazne neke od ovih oblasti nasih zivota?

Postoje ljudi koji svim srcem i znanjem pokusavaju da unaprede zivot u ovim oblastima kroz raznovrsne programe neformalnog obrazovanja. Nekada su to seminari, nekada treninzi, nekada po koja radionica, kampovi ...

...zašto Vam baš ja sve ovo pisem?

Zato sto sam clanica organizacije u koju svakodnevno stizu pozivi iz skola, socijalnih ustanova, iz drugih nevladinih organizacija, studenata, pojedinaca ili institucija koje imaju potrebu za nekom neformalnom obukom koja im moze pomoci u sadasnjem ili buducem radu ili licnom razvoju. Zato sto se na te pozive odazivamo koliko je to u nasim mocima, evo, vec skoro 4 godine.

Ipak, da li ste ikada sreli nekoga ko vam je rekao da je po profesiji trener neformalnog obrazovanja?
Da li ste znali sta to zaista znaci?
Ako ne, nadam se da ce vam citanje ove brosure pomoci u tome.


Referenca:

* Strateski pravci razvoja obrazovanja odraslih, Beograd, 2001, Tim za obrazovanje odraslih i dozivotno obrazovanje, Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije



Autror:
Jelena R. Jovanović