AUTORI I UČESNICI

Danica Arapović

Završila sam srednju baletsku školu “Lujo Davičo”, zatim odlazim u Narodno pozorište u Pečuju gde sam radila jednu sezonu. Vraćam se u Beograd i zapošljavam u "Pozorištu na Terazijama", gde i danas radim kao solista.

Radila sam sa raznim koreografima: Damir Zlatar Fraj, Miljenko Štambuk, Nada Kokotović, Lidija Pilipenko...

Paralelno sa radom u pozorištu, bila sam član i trupe “Signum” sa kojom sam učestvovala na mnogim festivalima u bivšoj Jugoslaviji. Posle toga,  zajedno sa A.Todorvić, I.Gilić i N.Jelić osnivam trupu “Ister” koja i dan danas radi. Za predstavu "Tri sestre", 2009. dobijamo nagradu “Dimitrije Parlić”.

Takođe sam učestvovala u raznim dramskim predstavama kao koreograf, na raznim radionicama i takmičenjima. Na Festivalu koreografskih minijatura 1999. osvajam prvo mesto. Moja prva samostalna predstava “Reset” nastala je u saradnji sa Grupom "Hajde da..." 2009. godine.

Boris Čakširan

Kostimograf, scenograf, koreograf… Kao kostimograf sarađivao je sa najvećim kompanijama za izradu kostima u svetu (Western Costume Company, Holliwood, Berman's & Nathan's, Bolshoj Teatar). Godine 1995. on se okreće plesu radeći sa pet baletskih igrača u projektu koji je osmislio za festival savremenog plesa u Bitomu u Poljskoj. Nakon tog projekta Boris je pozvan 1996. godine da radi kao gostujući koreograf za jednu od najelitnijih škola za savremeni ples u Izraelu – MАSPА (Mateh Asher School for Performing Arts), koja koegzistira sa poznatom izraelskom trupom (Kibbutz Contemporary Dance Company). Godine 1998. na inicijativu Fonda za otvoreno društvo Jugoslavije, on osniva internacionalni edukativni projekat ERGstatus u Beogradu, sa ciljem da edukuje mlade igrače i koreografe, i predstavi im različite tehnike savremenog plesa, dovodeći mnoge priznate koreografe i pedagoge na našu umetničku scenu. Osniva i ERGstatus plesni teatra, čiji je umetnički direktor.

Pored brojnih nagrada i priznanja Boris je osvojio Kristalnu prizmu 1995. za kostimografiju filma “Ubistvo sa predumišljajem”. Boris je takodje bio nagrađen sa mnogo godišnjih nagrada. U oblasti koreografskog rada, na Festivalu koreografskih minijatura u maju 2000. godine, osvojio je treće mesto i medaljon UBUS-a. Boris je takodje bio član žirija i selektor za mnoge nagrade, takmičenja i festivale, kao i član i osnivač mnogih međunarodnih, državnih i umetničkih udruženja (trenutno je član predsedništva UBUS-a).

Marko Pejović

Psiholog, psihoterapeut i dramski pisac, autor i koordinator projekta „Okvir tela/Body frame“. Član je Grupe „Hajde da...“. Bio je angažovan na mnogim projektima i radio sa različitim kategorijama marginalizovanih populacija (Romi, osobe sa invaliditetom, deca obolela od hroničnih bolesti...). Realizovao je veliki broj edukacija za različite društvene grupe (zdravstveni radnici, prosvetni kadar, zaposleni u institucijama socijalne zaštite, članovi omladinskih organizacija...).

Od 2002. godine sarađuje sa ERGstatus plesnim teatrom. 2003. godine učestvovao je u radionicama buto koreografa Kacura Kana (Kacura Kann) i nastupio je u Narodnom pozorištu u Beogradu. Objavljuje intervjue u časopisu Orhestra (Suzane Linke, Kacura Kan...). Bio je scenarista animiranog serijala „Uaaaa nepravda“, a jednu epizodu ovog serijala je Savet Evrope nagradio na konkursu za najbolji kratki video u okviru kampanje „Dosta“. Njegov dramski tekst „Smrt i život pokusnih zečeva“ je bio preporučena od Udruženja dramskih pisaca, na konkursu za novi dramski tekst u oktobru 2006.

Aleksandra Đokić

Kompozitor i pijanista. Studirala je kompoziciju i klavir na Fakultetu muzičkih umetnosti u Beogradu na kome je diplomirala. Učesnik je mnogobrojnih koncertnih akademija i master klasova domaćih i stranih klavirskih pedagoga. Od 1989. godine nastupa samostalno na koncertnim podijumima kao kompozitor, pijanista i izvođač sopstvenih i dela drugih autora klasične i savremene muzike. Višegodišnji je učesnik Međunarodne tribine kompozitora u Beogradu, gde je ostvarila vrsnu saradnju sa istaknutim domaćim izvođačima u domenu savremene muzike. Istraživanjima na polju povezivanja muzike i scenskog pokreta bavi se od 2003. godine što je rezultiralo radom sa koreografima i igračima u predstavama Mali princ – Bitef teatar 2006., Zaboravljeni jezik – Bitef teatar 2007., Igra senki na mom ramenu – UK Vuk Karadžić 2008., Diplomska predstava učenika savremenog odseka Baletske škole “Lujo Davičo“ – U trci za izgubljenim vremenom – Beogradsko dramsko pozorište 2008. godine. Profesor je Baletske škole „Lujo Davičo“ gde radi na odseku za savremenu igru.

Andrijana Lubina

Diplomirala na FPU, odsek scenografija. Plesom se bavi od devete godine. Istražuje različite forme plesa (afrički, balinežanski ples, buto i savremeni ples, japanske pozorišne forme...) u kreiranju plesnih elemenata, negujući lični i jedinstveni scenski izraz. Član je i jedan od osnivača Mudra Teatra. Učestvovala je u predstavama, kao i mnogim interkulturalnim i multimedijalnim projektima u zemlji – „Curious Fish“ (ERGstatus/Narodno pozorište), Beket buto zapis“ (KC Novi Sad), „Senke“ (Bitef teatar/Mudra Teatar), „Igra senki na mom ramenu“ (Mudra teatar/Beogradski plesni centar), „Dumdum“ (ERGstatus plesni teatar/Pozorište Duško Radović), „Klanica 5“ (Amsterdam Cyber Theatre)...

Danijel Todorović

Završio sam pravno-birotehničku školu u Zemunu za učenike oštećenog vida, (Veljko Ramadanović). Sada sam student prve godine na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. Od svoje sedme godine imam progresivno opadanje vida. To me nije sprečavalo da zavolim stvari koje su drugi takođe želeli i voleli - sport, crtanje... Prošle godine sam išao u Tursku na Evropsko prvenstvo u fudbalu za slabovide. Nismo prošli baš najbolje, ali smo prva generacija koja je otišla na Evropsko prvenstvo u malom fudbalu za slabovide kako bi predstavljali našu zemlju. Sa modernim plesom sam se upoznao tek pre 4 meseca i mogu da vam kažem da mi se dopada. Naporno je baviti se njime, ali kada vam se nešto sviđa onda i nije tako teško ići do kraja, pogotovu kada sarađujete sa ljudima koji su super, kako na sceni tako i van scene. Volim da se provodim, da izlazim, đuskam. Volim da slušam house muziku, ali i narodnu. Volim pesmu "Rise up," što u prevodu znaci “Uzdigni se” što je i moj moto.

Jelena Stojiljković

Rodila sam se 25.08. davne 1981. u Nišu. Tamo sam završila srednju medicinsku školu, a onda sam, na veliku radost mojih roditelja, upisala Fakultet Umetnosti u Prištini, odsek gluma. Diplomirala sam 2005. godine. Danas radim u dečijem pozorištu „Čarapa“. Savremenim plesom sam počela da se bavim pošto sam upoznala koreografa Borisa Čakširana. Jedan sam od osnivača MUDRA teatra, a sarađivala sam i sa ERGstatus plesnim teatrom, DDT kreativnim centrom. Učestvovala na edukacijama u zemlji i inostranstvu (balinežanski ples, plesovi zapadne Afrike, capoeira, aikido, savremeni ples...). Predstave (izbor): „Senke” (Mudra teatar/Bitef teatar), “Dum - dum” ( ERGstatus plesni teatar/Malo pozorište “Duško Radović”), „Htela bih“ (DDT kreativni centar/Stanica), „Igra senki na mom ramenu“ (Mudra teatar/UK „Vuk Karadžić“). Rad na ovoj predstavi i projektu bio je za mene jedno lepo iskustvo. Drago mi je što sam upoznala toliko veselih i razigranih ljudi (u pravom smislu te reči!).

Jovana Rakić

Diplomirala sam na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Odsek za etnologiju i antropologiju. Bavila sam se narodnim plesom (folklorom) kao igrač, koreograf i umetnički rukovodilac ansambla, posle čega sam počela da se interesujem i bavim savremenim plesom. Jedan sam od osnivača MUDRA teatra, a sarađivala sam i sa ERGstatus plesnim teatrom, DDT kreativnim centrom, „Stanicom“ (servisom za savremeni ples). Učestvovala na edukacijama u zemlji i inostranstvu za balinežanski ples, plesove zapadne Afrike, capoeira, aikido, savremeni ples, buto... (Matej Kejzar, Martine Pisani, Marin Sonderkamp, Bojana Mišić, Gesel Mason, Ivana Ašković, Boris Čakširan, Sanja Krsmanović Tasić, Kacura Kan…). Predstave (izbor) „Senke” (Mudra teatar/Bitef teatar), “Dum - dum” ( ERGstatus plesni teatar/Malo pozorište “Duško Radović”), “Beket buto zapis” (KC Novi Sad), „Htela bih“ (DDT kreativni centar/Stanica), „Kamenje i snovi“ (Belef), „Klanica 5“ (Amsterdam Cyber Theatre)...

Senad Sopnić

Rođen sam 20.08. 1987. godine u Aleksincu u porodici gluvih. Moji roditelji i moja sestra su takođe gluvi i znakovni jezik je jezik koji koristim praktično od rođenja. Osnovnu školu sam završio u Nišu, a srednju školu u Beogradu. Student sam druge godine Više politehničke škole na smeru za grafički dizajn. Potpredsednik sam Omladinske sekcije Gradske organizacije gluvih Beograda i Saveza gluvih i nagluvih Srbije. Aktivno sam se bavio rukometom i učestvovao na raznim takmičenjima. 2004 godine sam se, sa još nekoliko svojih drugara iz škole, uključio u pozorišnu grupu u Centru za kulturu Stari grad, gde sam igrao u predstavi "Romeo i Julija". Tada sam se i definitivno zaljubio u igru, glumu i scenu. Onda se pojavila mogućnost da učestvujem u projektu "Okvir tela" i da se profesionalno bavim plesom i veoma sam srećan što sam je iskoristio. Nadam se da ću imati prilike da nastavim da se time bavim jer je to postala jedna od mojih ljubavi.

Stojan Simić

Rođen sam na Kosovu i Metohiji, u selu Tankosić kod Uroševca 1982. godine, kao najmlađi od devetoro dece. Završio sam osnovnu školu za decu oštećenog sluha "Radivoj Popović" u Zemunu i srednju školu "Stefan Dečanski" u Beogradu. Trenutno radim u modnoj kući Afrodita (AMC - Afrodite mode collection) kao krojač. Pošto su me igra i scena uvek privlačile, po završetku škole, kad sam postao član Gradske organizacije gluvih Beograda, nastavio sam da igram folklor i da se bavim pantomimom i plesom. Svake godine Savez gluvih Srbije održava festival kulturno-umetničkih društava gluvih i nagluvih Srbije, i ja sam uvek učestvovao kao predstavnik Beogradske organizacije u kategorijama folklor, moderne igre, pantomima. Jako sam srećan što mi se ukazala prilika da se i profesionalno bavim plesom i jako mi je drago što sam je iskoristio jer mi je to jedno predivno iskustvo.