RADIONICE 2009.

EDUKACIJA

Grupa "Hajde da..." je uz podršku Britanskog Saveta, Evropske omladinske fondacije i Ustanove kulture "Vuk Karadžić" organizovala edukaciju za igrače savremenog plesa, omladinske radnike i osobe sa invaliditetom o upotrebi savremenog plesa u radu sa mešovitim grupama.

Edukacija je trajala od 07.-15.marta i vodili su je igrači iz Candoco Dance Company iz Velike Britanije, Elinor Bejker i Viktorija Melin. Ova kompanija je između ostalog poznata po tome što u svom sastavu ima igrače sa i bez invaliditeta.

14. marta je bila organizovana prezentacija na kojoj je učestvovalo 30 učesnika iz projekta.

INKLUZIVNE RADIONICE

Beograd

Grupa Hajde da... u parnterstvu sa Udruženjem slepih i slabovidih Srbije „Beli štap“ i Sportsko-rekreativnim udruženje osoba sa invaliditetom „Sve je moguće" je tokom septembra i oktobra 2009. organizovala radionice savremenog plesa u Beogradu u ukupnom trajanju od 40 sati. Na radionicama su učestvovali korisnici kolica, slepe i slabovide osobe, gluve i nagluve osobe, učenice srednje baletske škole Lujo Davičo, igrači savremenog plesa i ostali zainteresovani građani.

Prvi ciklus radionica je vodio Boris Čakširan (kovoditelj Jovana Rakić, asistent Senad Sopnić), a drugi ciklus Sanja Krsmanović Tasić (kovoditelj Jovana Rakić, asistent Danijel Todorović). Bile su održane i dve prezentacije rezultata (prva kao deo Bitef polifonije, a druga u oktobru na kraju drugog ciklusa radionica). Radionice i prezentacije su održane u Dah teatru.

Projekat je evaluirala je Jasmina Karić, docenta na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju. U nastavku možete naći delove njenog izveštaja.

„Svi učesnici su odgovorili da su radionice savremenog plesa uticale na proširenje kruga prijatelja, dok samo jedan učesnik nije mogao da proceni da li su radionice poboljšale kvalitet provođenje slobodnog vremena. Ostali su bili u to sigurni i izjavili da se to odrazilo kako kroz razmenu iskustava, tako i kroz porast samopouzdanja, pozitivnu energiju i zadovoljstvo sobom. Da je saradnja u grupi bila odlična izjavljuju svi učesnici, uzajamna pomoć i razumevanje su atributi koji su učesnici pripisivali kvalitetu odnosa u grupi. Osobe bez invaliditeta bile su skeptičnije u pogledu komunikacije u grupi, ali su se njihove sumnje pokazale neopravdanim. Očekivanja od radionica kod većine učesnika su ispunjena (sl. br. 1).

Sl.br.1 – U kojoj meri su očekivanja učesnika ispunjena (opis slike – tri stubića prikazuju tri kategorije odgovora – jedan prikazuje da 23,1% učesnika navodi da su njegova/njena očekivanja nadmašena, 69,2% da su ispunjena i 7,7% da su delimično ispunjen. Ne postoji ni jedan osoba koja je navela da njegova/njena očekivanja nisu ispunjena).

Svi učesnici navode da su ih radionice zainteresovale da se ubuduće bave savremenim plesom. Svi učesnici su izjavili da savremeni ples utiče na poboljšanje interakcije između osoba sa invaliditetom i opšte populacije jer ljudi upoznaju i pomažu jedni druge, šire svoje ideje, svi se druže i svi su ravnopravni. Takođe, učesnici nakon radionica sa još više entuzijazma odgovaraju da radionice savremenog plesa mogu uticati na promenu slike o osobama sa invaliditetom jer se kroz prezentacije projekata upoznaje šira javnost sa mogućnostima i sposobnostima osoba sa hendikepom.“

Podgorica

Osim u Beogradu, u saradnji sa PERFORMAARS INTERNATIONAL, realizovali smo inkluzivne radionice savremenog plesa i u Podgorici u decembru 2009. Bila je organizovana i prezentacija rezultata.

Predstava „Kriva za Gausa“ je takođe u decembru nastupala u Podgorici u okviru festivala DEUS.