Da li znate da je Srbija jedna od retkih zemalja Evrope u kojoj ne postoji nacionalna omladinska politika, kao ni državno telo odgovorno/zaduženo za mlade?

Nažalost, usled stalnih političkih previranja, na nacionalnom nivou, u ovom trenutku, veoma smo daleko od jasne državane strategije za omladinu.

Odsek za omladinu, u okviru Ministarstva prosvete i sporta, incirao je u novembru 2002.g. proces razvoja Nacionalne strategije za mlade . Iako starteški dobro postavljen i u skladu sa preporukama Saveta Evrope, ubrzo nakon parlemantarnih izbora u decembru 2003. godine i izbora nove Vlade, ovaj proces je politički blokiran.

Jasno je da se, u ovom trenutku, za Vladu Republike Srbije pitanja omladine i omladinske politike ne nalaze se na listi prioriteta. O ovome svedoči i nepostojanje budžetskih sredstava za finansiranje omladinskih incijativa, projekata i razvoja omladinske politike u budžetu Republike za 2004. godinu .

Jedina svetla tačka u ovoj oblasti se događa na teritoriji Vojvodine, gde je, zahvaljujući naporima Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu, proces razvoja Akcionog plana za omladinu na pokrajinskom nivou u svojoj završnoj fazi.

U periodu od 2002-2003.g. izvedeno je nekoliko relevantnih istraživanja o životu mladih u Srbiji, koja pružaju dobru osnovu za razvoj omladinske politike u našoj zemlji.

Istovremeno, članstvo Srbije i Crne Gore u Savetu Evrope podrazumeva i primenu više konvencija i povelja na nacionalnom nivou. Jedan od najvažnijih dokumenata iz ove oblasti je, svakako, Evropska povelja o učešću mladih u životu na opštinskom i regionalnom nivou, Saveta Evrope.

U Srbiji ne postoje ni Omladinski saveti konstituisani na način na koji je to uobičajeno u Evropi. Postoje samo orgnizacije sumnjivog legitimiteta koje nose ovo ime, ali koje predstavljaju "nedovoljno transformisane strukture iz socijalističkog perioda", sa svim negativnim administrativnim nasleđem. U ovoj oblasti tek predstoji restrukturacija na novim osnovama i prema važećim evropskim standardima.


Grupa "Hajde da..." vidi omladinsku politiku kao institucionalnu i stratešku zainteresovanost države za mlade i do sada bila uključena u više inicijativa, a i sama je sprovela neke projekte.

Prema savremenom razumevanju omladinske politike razvijenom u okviru Saveta Evrope i Evropske Unije, nacionalna omladinska politika predstavlja celovitu, sveobuhvatnu i kros-sektorijalnu državnu strategiju za unapređenje kvaliteta života mladih. Politika za omladinu predstavlja svojevrsni "ugovor" između države i mladih, koji nastaje u konsultativnom (partnerskom) odnosu vlade, nevladinog sektora i samih mladih. Aktivna participacija mladih predstavlja okosnicu svake omladinske politike.
Mladi i omladinske organizacije treba da aktivno učestvuju kako u kreairanju, tako i u implementaciji omladinske politike na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Na Ministarskoj konferenciji Saveta Evrope u Solunu (održanoj od 7-9. novembra 2002.g.), Ministri za mlade zemalja članica obavezali su se da će osigurati uslove za uspostavljanje punog partnerstva sa mladima i omladinskim organizacijama u procesu razvoja i implementacije nacionalnih strategija za mlade.

Prema preporuci Evropskog omladinskog foruma, omladinska politika ne bi trebalo da tretira mlade "kao problem koji treba rešavati, već kao važan nacionalni resurs i da izrazi načine na koje će mladi ljudi prepoznati svoje potencijale kao građani" koji mogu aktivno doprineti društvenom razvoju.

Podsticaj razvoju omladinske politike u evropskim zemljama dat je kroz Belu knjigu Evropske komisije (2001), kao i kroz više dokumenta Saveta Evrope, poput Evropske povelje o učešću mladih u životu na opštinskom i regionalnom nivou (2003).

Sadržina omladinskih politika je specifična za svaku evropsku zemlju, ali većina tema može se grupisati u 4 glavne oblasti:

- obrazovanje
- socijalna uključenost i ravnopravnost
- aktivno građanstvo i participacija
- sigurnost, zdravlje i blagostanje mladih

U cilju formulisanja smernica za razvoj omladinske politike, kao i za evaluaciju postojećih strategija za mlade, Ekspertska grupa Saveta Evrope radila je na izradi indikatora i standarda za nacionalne omladinske politike u Evropi. Rezultati ovog procesa objavljeni su u finalnom izveštaju ove grupe .
Ova ekspertska grupa vidi omladinsku politiku kao proces u pravcu povećanja i unapređenja različitih Ťpaketa društvenih mogućnostiť za mlade ljude.

Ovi "paketi" su:

1. Obrazovanje- učenje tokom čitavog života, (ne)formalno obrazovanje i obuka, društveno priznanje veština i kompetencija stečenih u neformalno-obrazovnom sektoru. – Treba povećati broj mladih ljudi koji su uključeni u proces učenja tokom čitavog života, kroz formalno ili neformalno obrazovanje, bez obzira na njihov pol, socijalno i kulturno poreklo. Kvalifikacije stečene u strukturisanom i planiranom neformalnom obrazovanju treba da budu prepoznate i priznate kao deo učenja tokom čitavog života.

2. Pristup savremenim tehnologijama- Treba povećati broj mladih ljudi koji imaju pristup savremnim tehnologijama i koji su adekvatno obučeni da ih koriste za sopstvenu dobrobit.

3. Stručno savetovanje i profesionalna orijentacija- Treba povećati broj mladih ljudi u zemljama članicama koji imaju mogućnost da dobiju stručni savet prilikom izbora sopstvene profesije.

4. Informacije- Treba povećati broj omladinskih informativnih centara, specijalnih informativnih emisija za mlade u medijima, kao i broj info-punktova za mlade u svim zemljama članicama. Takođe, treba povećati i broj mladih ljudi koji su direktni korisnici ovih usluga

5. Mogućnost socijalne i zdravstvene zaštite- Treba povećati broj mladih ljudi koji biraju zdrav stil života. Takođe, treba povećati mogućnosti za dobijanje saveta i pomoći u oblasti zdravstvene i socijalne zaštite.

6. Stanovanje- Treba povećati broj lokalnih vlasti, koje, u saradnji sa republičkom vladom, rade na planskom rešavanju stambenog pitanja mladih

7. Zapošljavanje- Treba povećati broj mladih ljudi koji imaju mogućnost da rade i da za taj rad budu adekvatno plaćeni.

8. Mobilnost i putovanje- Treba povećati mogućnosti mladih da putuju i tako obogate sopstveno životno i interkulturalno iskustvo ili steknu različite profesionalne kvalifikacije.

9. Pravda i prava mladih- Treba povećati broj država članica koje u svom zakonodavstvu imaju posebne zakone koje se tiču mladih, kao i praksu pravnog sistema za omladinu.

10. Mogućnosti za participaciju i aktivno građanstvo- Treba povećati broj mera republičkih ili lokalnih vlasti, usmerenih na pružanje Ťprostorať mladima da deluju kao aktivni građani, da aktivno učestvuju u javnom životu i koriste svoje pravo da iskažu sopstveno mišljenje i da se udružuju.

11. Zabavni, kulturni i društveni sadržaji za mlade- Treba povećati mogućnosti da mladi ljudi budu korisnici zabavanih i kulturnih sadržaja, kao i mogućnosti da postanu aktivni u društvenim i volonterskim aktivnostima.

12. Sport- Neophodno je unaprediti uslove za sportske i rekreativne aktivnosti za mlade ili ih stvoriti tamo gde u ovom trenutku ne postoje.

13. Omladinske razmene i internacionalno iskustvo- Mladim ljudima treba omogućiti da putuju još u ranoj mladosti, a treba povećati i broj mladih ljudi koji su učestvovali u omladinskim razmenama (usmerenim kako na sticanje znanja, tako i na sticanje praktičnog iskustva).

14. Sigurno životno okruženje- Treba smanjiti broj mladih ljudi koji su bili žrtve kriminala ili nasilja, kao i broj mladih ljudi izvršilaca nasilnih radnji.

Ovi indikatori bi trebalo da ukažu na to šta zemlje članice Saveta Evrope rade za svoje mlade ljude i na koji način to čine.

Ukoliko dođe do razvoja nacionalne politike u skladu sa evropskim standardima, kao što bi to trebalo da bude slučaj u Srbiji, ovi indikatori mogu biti važne smernice na tom putu. Naravno, treba podvući da konačna verzija nacionalne strategije za mlade treba da uvažava kako potrebe mladih, tako i kulturološki specifičnu realnost života mladih u zajednici.